Stranice i organizacija
Stranica se piše u editoru koji podržava Markdown, tabele i slike, uz ugrađivanje sadržaja sa drugih servisa kada je potrebno.
Stranice se grupišu u kolekcije, slično fasciklama. Kolekcija može biti javna za ceo tim, deljena sa određenim ljudima ili privatna. Redosled se menja prevlačenjem.
Tipičan sadržaj koji se ovde brzo isplati: postupak izdavanja fakture i slanja na SEF, šta se radi kada dobavljač pošalje pogrešan račun, kako se prima roba i ko potpisuje prijemnicu, spisak pristupa i ko ih dodeljuje.
Više ljudi na istoj strani
Više korisnika može da uređuje istu stranicu istovremeno, sa sinhronizacijom u realnom vremenu. Nema zaključavanja i nema verzija sa sufiksom „v2".
Istorija verzija se vodi automatski, pa se vidi šta je promenjeno i može se vratiti ranija verzija.
Pretraga koja razume srpski
Globalna pretraga pokriva i wiki i ostale module, i radi i sa latinicom i sa ćirilicom. To zvuči kao sitnica dok ne pokušate da nađete „otpremnica" u alatu koji o srpskom ne zna ništa.
Ako koristite AI agenta, on ume da pretraži wiki i vrati odgovor umesto liste rezultata — u okviru vaših dozvola.
Zašto unutar radnog prostora
Wiki u zasebnom alatu znači još jednu prijavu, još jedan spisak korisnika i još jedan račun. Ovde su dozvole iste kao za ostatak firme: kada nekome prestane pristup, prestaje svuda.
Sadržaj je na infrastrukturi u Evropskoj uniji, uz iste uslove obrade podataka kao dokumenti i finansije.
Šta se najviše isplati zapisati
Wiki koji pokušava da opiše sve ostane prazan. Onaj koji pokriva nekoliko stvari koje se stalno pitaju — preživi.
Sadržaj koji se u praksi najviše isplati:
- postupci koji se rade retko — godišnji popis, promena cena, zatvaranje meseca. Ono što se radi jednom u tri meseca se zaboravi svaki put.
- odluke i dogovori — zašto se nešto radi baš tako. To je znanje koje se najbrže gubi kada neko ode.
- uputstva za nove ljude — prvi dan, pristupi, ko je za šta zadužen.
- spisak dobavljača i uslova, kada nije deo šifarnika.
Ono što ne treba u wiki: podaci koji već postoje u modulima. Stanje zaliha, cene i kontakti kupaca imaju svoje mesto i tamo su tačni.
Kako početi bez velikog projekta
Najlakši početak je pravilo: kada nešto objasnite drugi put, zapišite.
Prva kolekcija obično nastane sama od sebe iz tri do pet stranica — postupak izdavanja fakture, prijem robe, šta se radi kod reklamacije. To je dovoljno da se navika uhvati.
Pošto više ljudi može da piše istovremeno i postoji istorija verzija, nema straha da će neko pokvariti tuđ tekst. A pošto pretraga pokriva i wiki i ostale module, zapisano se stvarno nađe kad zatreba.